Psihoterapija

P.E.D (Psihoenergodrama)
PSIHODRAMA
ASTROPSIHODRAMA

 

P.E.D. (Psihoenergodrama)

Psihoenergodrama je terapijski integrativni metod koji objedinjuje dva komplementarna pristupa - psihodramu i energetsko-meditativni rad. Na ovaj način moguće je pratiti klijente/kinje kroz različite nivoe procesa, od eliminacije simptoma, preko popravljanja kvaliteta života do podizanja nivoa svesnosti.

PED susreti se obavljaju u okviru

  • ličnih terapijskih konsultacija,
  • grupnih sesija, kao i
  • edukativnih grupa.

O čemu se zapravo radi?

Davna je istina da su psiha i telo nerazdvojivi i da jedno bez drugog ne mogu postojati. Ipak, celovita slika o čoveku uključuje još dva, podjednako važna aspekta bića, a to su energija i svest. P.E.D. je metod koji tretira sve ove aspekte podstičući ličnu evoluciju do tačke harmonizacije unutrašnjeg i spoljnog života. 

Po rečima osnivača Jakoba Levija Morena: “psihodrama je nauka koja istražuje ‘istinu’ dramskim metodama“.  Preduslov za to je Susret koji se mora dogoditi u odnosu klijent – terapeut. Ovakav kontakt podrazumeva otvorenost, iskrenost i autentično prisustvo. Kada se ovo ostvari, moguće je ići dalje, u pravcu najvažnijih ciljeva psihodramske terapije, a to su: razvoj uloga (fizioloških, socijalnih i psiholoških) i povećanje nivoa spontanosti i kreativnosti. 

Energetski rad podrazumeva pokretanje energetskih tokova koji se postiže namernim usmeravanjem misli i emocija i fokusiranjem pažnje. Njegovi osnovni elementi su umirivanje psihičkih tokova, osećanja i fizičkog tela i vizuelizacija željenih ciljeva ili procesa. Ovaj metod aktivira procese na dva fundamentalna nivoa. Na jednom dolazi do usklađivanja pojavnog života (raspoloženja, međuljudskih odnosa, uspešnosti, psihičkog i fizičkog zdravlja), dok se na drugom aktivira podizanje nivoa svesnosti i kontakt sa Sopstvom.

Morenova definicija koja sledi na jednostavan način oslikava ciljeve kojima teži P.E.D.: “Moj rad je psihoterapija palih bogova. Mi smo svi pali bogovi. Kao deca imamo osećanje božje moći koje bih ja nazvao normalnom megalomanijom. Ali, kako društvo postavlja svoje zahteve, naši nekada neograničeni horizonti se sužavaju, osećamo se umanjeni, i naše frustracije neki put naprave emocionalni poremećaj. Psihodrama pomaže ljudima da oporave nešto od njihovog primarnog bića, izgubljeno božanstvo.”  Moreno, J.L."Psychodrama Volume 1"Beacon House, New York 1972

 

PSIHODRAMA

Psihodrama je metoda psihoterapije nastala dvadesetih godina prošlog veka. Osnivač psihodrame i sociometrije, utemeljivača grupne psihoterapije bio je Jacob Levy Moreno (1892.). Psihodrama je akciona metoda jer se većina njenih tehnika bazira na akciji. U svojoj suštini ona je egzistencijalistička, humanistička terapija koja posmatra čoveka u celini i gaji veru u njegove zdrave potencijale.

Morenova filozofija počiva na fenomenima spontanosti, kreativnosti i susreta. Moreno (1961. Str. XII) definiše spontanost kao: "nov odgovor na staru, stereotipnu situaciju i kao adekvatan odgovor na novu situaciju. Spontanost je potencijal koji poseduje svaki čovek, to je njegovo prirodno svojstvo. Ona je najprisutnija kod dece jer se razvija u spontanoj dečjoj igri i omogućava detetu da istraži, isproba i proširi repertoar svojih uloga kao odgovora na različite životne situacije. Međutim, kako društvo preko sistema normi postavlja svoje zahteve i favorizuje stereotipne odgovore na brojne životne situacije, spontanost a i kreativnost se sputavaju, dolazi do zastoja u njihovom razvoju. Kreativnost kao i spontanost odraz je ljudske fleksibilnosti, bogatstva duha, ona je sposobnost za stvaranje novog kvaliteta. To znači da "kada su funkcije spontanosti nerazvijene stvaraju se kontradiktorne tendencije u ličnosti, što dovodi do razjedinjenja ličnosti i komadanja kulturološkog okruženja."(Moreno 1946, 1972 str. 101). Moreno uvodi princip SADA I OVDE kao jedan od osnovnih principa psihodramskog procesa, što znači da klijent ne priča o onome što je bilo, već to oživljava na sceni kao da se dešava sada i ovde. Prevazilazeći vremensku distancu, on prošlost čini dostupnom a osećanja vezana za nju ponovo prisutnim i autentičnim.

U klasičnoj, egzisencijalističkoj psihodrami nema ni koncepta zdravlja (normalnosti) ni patologije. Zbog toga je dijagnoza irelevantna, cilj nije otklanjanje simptoma već razvijanje spontanosti. Moreno je smatrao da je spontanost suprotstavljena anksioznosti. Terapija je usmerena na zdrave potencijale ličnosti i ona je način da se stekne značajno emocionalno iskustvo i razvije spontanost i kreativnost klijenta čime se redukuje anksioznost koja se nalazi u osnovi mnogih poremećaja.

Viđenje čoveka u psihodrami je izrazito holističko i humanističko. Čovek se u psihodrami uvek posmatra u celini, on je jedinstveno, neponovljivo i autentično biće, on se posmatra kako u sopstvenoj celosti tako i u odnosu na svet oko sebe. Zato je u psihodrami i neverbalni jezik važan za potpuno razumevanje čoveka.

Sve varijante psihodrame, od egzistencijalističke do psihoanalitičke, baziraju se na teoriji uloga, razvijenoj i originalnoj teoriji psihodrame.

ASTROPSIHODRAMA

Astropsihodrama je integrativni pristup razvoju svesnosti koji objedinjuje dva poznata i uspešna pristupa u radu na sebi i to astrologiju i psihoterapiju.  Na ovaj način astrologija postaje metod rada na sebi i unapređenja ličnih potencijala čime izlazi iz okvira čitanja sudbine i zadatosti. Na drugoj strani, psihoterapija izlazi iz domena isključivo praćenja ličnih aspiracija, odnosno subjektivnog doživljaja tema za rad, jer se oslanja na objektivniji astrološki pristup.

Ciljevi u radu ovim metodom su:

  • osvešćivanje stečenih psiholoških mehanizama i astroloških uticaja na život
  • rad na transformisanju astropsiholoških uslovljenosti
  • usvajanje metodologije za samostalni dalji rad
  • balans duhovnog i materijalnog života.

Učesnici/e jednodnevnog seminara dobijaju:

  • individualnu astrološku analizu i predlog specifične teme za rad
  • scensku, psihodramsku obradu tema
  • grupnu meditaciju za svakog pojedinca.

Seminare vode Gorana Matijašević i Bojana Glušac